ОШ "Драгољуб Илић" Драчић 14 203

ОШ "Драгољуб Илић"

Двадесет година у Новој школи

Како путник уђе у село, па крене ка центру његовом, таман ту, на једној раскрсници, пред њим из зеленила и крошњи на брду сијају црвене цигле високе зграде на јутарњем драчићком сунцу. Извире зграда пред њим, дочекује га и позива да приђе ближе.
Види се да није стара, није ту одвајкада. Школа! Какву ретко које село има.
Ми који сваки дан туда пролазимо, заборављамо шта смо помислили када се и нама са брда први пут осмехнула. А сви смо били поносни.
Када су у Стару школу први ђаци ушли, школовање се није подразумевало. Универзитет још није био основан, а учење и описмењавање били су споредна ствар и тек су постајали уобичајни део дана у Србији.
Када је, четрдесетак година касније, у другу, новију зграду, ушла следећа генерација ђака, свет је тек ушао у нови миленијум, а људи су већ увелико тежили знању, новим открићима и напретку. И требало им је знање, јер оно доноси снагу, снагу за све што је чекало те ђаке у неизвесној будућности.
Напредак је олакшао, али и отежао живот. Рат је поделио, али и зближио људе, а школу није могао да заустави. По сеоским кућама, уочи рата, учитељи су подучавали нове генерације, да буду паметније од старих.
Прошле су године, а онда као да је и природа хтела нешто да нас научи – требало нам је нешто боље. Земља се протресла и одлучила – Нова школа!
Још једном је дошло време када је било пуно нула у датуму – 2000. Оне су поручивале, почните опет, почните „од нуле“.
Када су 17. септембра 2000. године у Нову школу ушли ученици, мирис новог ширио се ходницима школе. Образовање се већ одавно подразумевало, али Нова школа је успела да наведе ђаке да оно не буде само обавезно – заволели су га.
Нова школа није дозволила да ново време има два корака више, зато она има све што ново време налаже – велике осунчане учионице са погледом на драчићка брда и долине, библиотеку погодну за лутање кроз књиге, фискултурну салу где се могу одскакати најсрећнији скокови ђачког доба...
А ђаци и наставници су узвратили, и узвратили су толико да нам требају виши и већи зидови за њихове дипломе, награде, признања и постигнућа без којих школа не би могла даље да напредује и буде пример за углед. Видимо ту и нека имена која, не само да су се одужила Школи, већ и осталом свету, својим радом и успехом зачетим баш у њој.
А кад се уморимо читајући дипломе, сиђемо доле, у наш музеј, да се сетимо историје наше и свих оних који су помогли да их данас освајамо – ђака, учитеља, обичних људи који нису дозволили да  наша школа поклекне. И тако данас, двадесет година касније, школа успешно путује кроз време заједно са целим светом, никад не заборављајући свој циљ и обавезу да га достиже.

Јелисавета Новаковић

   

Упознајте наше запослене

Вреднујемо успех према труду и залагању, подстичемо креативност, бришемо границе, јачамо флексибилност и сарадњу!

Настанак и развој школства у овом сеоском центру има занимљиву прошлост. Према писању др Марије Исаиловић у књизи „Школе у ваљевском крају“, градња школе у Драчићу почела је још 1861. године. По споразуму са мештанима, на свом имање , школу је подигао Стеван Јовановић Геранчић.